Историјат
Подручје данашњег Параћина насељено је још од праисторије, пре више од 8.000 година. Током векова овде су живели и пролазили различити народи, међу којима су Трибали, Сармати, Римљани, као и касније Словени, који се на овом простору трајније насељавају од XI века.
Насеље Параћин основали су Римљани под називом Сармантес, на траси значајног војног пута Виа милитарис, где је служило као станица за замену коња. Због свог повољног географског положаја, ово подручје је одувек било на раскрсници важних путева, којима су пролазиле различите војске и народи – Келти, Авари, Римљани, крсташи, Османлије и други.
Први писани помен Параћина потиче из XIV века, у Повељи кнеза Лазара из 1375. године, када се насеље помиње под именом Паракинов брод. Назив је настао по скелеџији (вероватно грчког порекла) и месту прелаза преко реке, што указује на значај овог подручја као трговачког и саобраћајног чворишта.
Географски положај и основне одлике
Општина Параћин обухвата део плодног Средњег Поморавља. Простире се од Кучајских планина на истоку до реке Велике Мораве на западу, а њену територију пресецају реке Црница и Грза.
Основне карактеристике:
• надморска висина града: 130 м
• удаљеност од Велике Мораве: 4 км
• удаљеност од Београда: 156 км (ауто-пут Е-75, правац ка Нишу)
Параћин се развио на обалама реке Црнице, што је утицало на његов привредни и урбани развој.
Према историјским подацима, варош Параћин је 1896. године имала 5.486 становника, док је у околним селима живело око 23.800 становника. Према попису из 2002. године, општина има 58.310 становника, од чега приближно половина живи у граду, а остатак у 34 насељена места.
Историјски значај – Први српски устанак
Област Поморавља налазила се под османском влашћу од краја XIV века, а коначно је ушла у састав Османског царства 1459. године.
Један од најзначајнијих догађаја у историји овог краја је бој на Иванковцу (18. август 1805), који представља први већи сукоб српских устаника са регуларном војском Османског царства, у коме су устаници однели победу.
Кључне чињенице:
• турска војска се након пораза повукла преко Везировог брда ка Параћину
• српске снаге су се утврдиле на узвишењу изнад града – данашњем Карађорђевом брду
• устаницима се придружио одред од око 200 бораца из села Извор
• на овом простору су копани шанчеви, чији су остаци делимично очувани и данас
Ови догађаји представљају важну прекретницу у Првом српском устанку и значајно су утицали на даљи ток борбе за ослобођење.
Наслеђе и савремени значај
Данас локалитети као што су Карађорђево брдо, Везирово брдо и околина села Извор представљају значајан део културно-историјског наслеђа општине Параћин. Ови простори имају потенцијал за развој културног и историјског туризма, као сведочанство богатог и слојевитог историјског развоја овог краја.
Општинска управа општине Параћин , Томе Живановића 10. ,35250 Параћин , Србија
телефон +381 35 563 601 , факс +381 35 563 165, E-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.