Параћин као насеље основали су Римљани под називом Сармантес на Војничком путу (Виа милитарис), најпре као станицу за замену уморних коња. Од давнина је на раскрсници путева којима су промицале многе војске и освајачи: Келти, Авари, Словени, Римљани, крсташи, Турци, Немци… Први пут се насеље Параћин помиње у Повељи кнеза Лазара из 14. века, највероватније 1375. године. Овом Повељом он дарује манастиру св. Атанасија и трг Паракинов брод. Параћин је као варош са тргом добио назив по скелеџији Грку и прелазу-броду преко реке (Паракинов брод).
Општина Параћин захвата део богатог и плодног Средњег Поморавља, територија општине Параћин се спушта од Кучајских планина на истоку према Великој Морави на западу испресецана токовима река Црнице и Грзе. Сам град лежи на 130 м надморске висине, 4 км удаљености од реке Велике Мораве и на обалама Црнице. На 156 км. је удаљености од Београда, идући међународним ауто-путем Е-5, јужно ка Нишу. Према попису из 1896.год. варош Параћин имала је 5486 становника, док је у селима среза живело 23 800 становника. Данашњи број становника по попису од 2002.г. је 58310, од тога пола у граду а друга половина у 34 насељена места, месним заједницама. Прво познато насеље настаје у раној праисторији пре 8000 год. Са прекидима овде живе и пролазе разне етничке популације Трибали, Сармати и Римљани. Убрзо се овде настањују и Словени са насељима од XI до XII века.
Paraćin u XIX i XX veku Параћин у XИX и XX веку Борбе за ослобођење од Турака, који су присутни у Поморављу као и у целој Србији јос од XВ века, добијају у овом крају велики значај. Мало је догађаја у историји првог српског устанка који су имали тако велики тицај на његов даљи ток и развој, као што је случај са бојем на Иванковцу. Сукоб српских устаника под омандом Карађорђа и турске царске војске представља први отворени окршај Срба са регуларном војском Турске Царевине. После пораза на Иванковцу, августа 1805. Године турска царска војска напустила је своје ложаје и преко Везировог брда одступила према Параћину. Српској устаничкој војсци концентрисаној на брду изнад Параћина, које се данас зове Карађорђево брдо, придружио се одред од 200 војника формисан у селу Извору код Параћина. После заузимања положаја српски устаници су почели да копају и утврђују шанчеве и до данас очуване. Жестоке борбе вођене су на обалама реке Црнице. Поражена турска војска у нереду је одступила. У околини Параћина смртно је рањен и командант турске царске војске Хафиз-паша. Писани извори наводе да је Стева писар, умоливши Карађорђа да му дозволи да испали хитац из топа, погодио конак и смртно ранио Хафиз-пашу. Претрпевши пораз изнад Параћина, а и деморалисани погибијом свога команданта, Турци се повлаче према Нишу.
Општинска управа Параћин, Томе Живановића 10. ,35250 Параћин , Србија
телефон +381 35 563 601 , факс +381 35 563 165, E-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.