Дан општине

Након демократских промена 2000. године, указала се потреба да се измени дотадашњи Дан општине новим, који не би имао идеолошко обележје. У том смислу, извршена је анкета грађана преко локалног листа, са алтернативним предлозима: 27. септембар 1375. године, када се Параћин први пут помиње у историји као ''Паракинов брод'', 10. јун 1833. године, када је Параћин припојен слободној, Милошевој Србији; 16. јуни 1866. године, када је кнез Михајло Обреновић својим указом прогласио Параћин Варошицом. Пошто је први предлог наишао на најповољнији одјек, Скупштина општине Параћин, на својој седници од 20. септембра 2001. године донела је одлуку да се 27. септембар установи за нови Дан општине Параћин. Недељу дана касније, на новоустављени празник, одржана је свечана седница Скупштине општине и закључено једа се идуће године, додељују и новоустановљене Септембарске награде општине Параћин, што се од 2002.године у континуитету чини.

Везивање за средњевековни период, најстарију српску историју на овом простору, за Петруршко властелинство , има континуитет у чињеници да се 1375. године налази на амблему општине, као један од кључних елемената, од 1975. године, када је обележено 6-овековно постојање града на Црници. Пар година касније, у параћинском Доњем парку, постављена је монументална скулптура ''Песник'' (Деспот Стефан Лазаревић), рад прослављеног српског вајара Небојше Митрића, чији је глас био одлучујући у жирију када је на јавном конкурсу биран амблем општине Параћин.

Сам датум, 27. септембар, одређен је коришћењем контраверзне стручне литературе, пошто је више аутора датум ''14 индикт'' са повеље о даривању ''Паракиновог брода'' једном од Светогорских манастира, протумачен као ''14. септембар'', па су му додата 13 дана због промена календара. Петруршко властелинство даривано је од стране цара Душана жупану Вукославу, чији је отац био властелин на просторима Требиње, Рудине Гацко у Херцеговини. Он је са синовима саградио утврђене градове на планини код Лешја брду Чокоће изнад Поповца. Уз градове, сазидали су и придворне цркве, које су сада обновљене и у функцији. Вукосављев син Цреп један је од првих победника у борбама са Турцима, а страдао је са осталом српском властелом на Косову 1379. године. Црепов син Венедикт се покалуђерио, попут осталих Вукославића (Дражман и Анисија). Тако је нестала ова славна властелинска српска породица.