Дан општине

Дан општине Параћин – 27. септембар
Након демократских промена 2000. године, указала се потреба да се дотадашњи Дан општине замени новим датумом који не би имао идеолошко обележје. У том смислу, спроведена је анкета међу грађанима преко локалног листа са алтернативним предлозима:
•    27. септембар 1375. године – први помен Параћина као „Паракинов брод“ 
•    10. јун 1833. године – припајање Параћина слободној, Милошевој Србији 
•    16. јун 1866. године – проглашење Параћина варошицом указом кнеза Михаила Обреновића 
Највећу подршку грађана добио је први предлог. Скупштина општине Параћин, на седници од 20. септембра 2001. године, донела је одлуку да се 27. септембар установи као Дан општине Параћин.
Недељу дана касније, на новоустановљени празник, одржана је свечана седница Скупштине општине и закључено је да се већ идуће године додељују Септембарске награде општине Параћин, што се од 2002. године чини у континуитету.

Историјско утемељење
Везивање датума за средњевековни период и најстарију српску историју овог простора, Петруршко властелинство, има континуитет у чињеници да се 1375. година налази на амблему општине као један од кључних елемената. Амблем је уведен 1975. године, поводом обележавања шест векова постојања града на Црници.
Пар година касније, у параћинском Доњем парку, постављена је монументална скулптура „Песник“ (Деспот Стефан Лазаревић), рад прослављеног српског вајара Небојше Митрића, чији је глас био одлучујући у жирију када је на јавном конкурсу биран амблем општине Параћин.

Конкретни историјски подаци
Сам датум, 27. септембар, утврђен је анализом стручне литературе. Наиме, више аутора датум „14. индикт“ из повеље о даривању „Паракиновог брода“ једном од Светогорских манастира протумачили су као 14. септембар, а због промена календара додато је 13 дана.
Петруршко властелинство даровано је од стране цара Душана жупану Вукославу, чији је отац био властелин на просторима Требиња и Рудина у Гацку (Херцеговина). Заједно са синовима, саградио је утврђене градове на планини код Лешја и брду Чокоће изнад Поповца. Уз градове, подигнуте су и придворне цркве, које су обновљене и и данас су у функцији.
Један од првих победника у борбама са Турцима био је властелин Цреп, који је страдао са осталом српском властелом на Косову 1379. године. Црепов син Венедикт покалуђерио се, попут других припадника породице Вукославића (Дражман и Анисија), чиме је ова славна властелинска породица нестала са ових простора.